Uskrs Savet! Ako vam je ova stranica nejasna za čitanje samo je refresujte.
Vaskrs (stsl. въскръс, arh. Velikden) najveći je hrišćanski (crkveni) praznik kojim se proslavlja Isusov povratak u život — vaskrsenje. Po hrišćanskom verovanju, to se desilo trećeg dana posle njegove smrti, uključujući i dan smrti: tj. prve nedelje posle Velikog petka. To je pokretni praznik i praznuje se posle jevrejske Pashe (heb. pessach) u prvu nedelju posle punog meseca, koji pada na sam dan prolećne ravnodnevnice, ili neposredno posle nje. Kod istočnih hrišćana, Uskrs najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja, a kod zapadnih hrišćana uvek pada između 22. marta i 25. aprila.
Sadržaj
- 1 Značaj
- 2 Običaji
- 2.1 Veliki petak
- 2.2 Uskršnja jaja
- 2.3 Dani Uskrsa
- 3 Poreklo naziva
- 3.1 Slovenski
- 3.2 Germanski
- 4 Datumi
- 4.1 Gregorijanski
- 4.2 Julijanski
- 5 Vidi još
- 6 Reference
- 7 Literatura
Značaj
Iz teološke perspektive, Uskrs predstavlja najvažniji hrišćanski praznik, a njime se izražava radost zbog konačne pobede sinaBožjeg nad smrću i progonstvom. Po tumačenju nekih protestanata, ne Uskrs, već Veliki petak predstavlja najveći hrišćanski praznik, zato što se čovečanstvo već Isusovom smrti, a ne njegovim uskrsnućem oslobodilo grehova. Ipak, ta teorija negira postojanje života posle smrti, pošto Isus po Svetom pismu smrt pobeđuje tek svojim uskrsnućem. Mnogi hrišćani u tome i vide smisao i značenje Uskrsa.
Običaji
Veliki petak
Pripreme za Uskrs se razlikuju od običaja do običaja. Tradicionalno počinju na Veliki četvrtak, dan pričešća. Nastavljaju se Velikim petkom. Tog dana je Isus, koga vernici nazivaju Hristos, iz kuće prvosveštenika Kajafe odveden do rimskog prokuratora Pontija Pilata. On ga je osudio na raspeće na krstu. Isus je razapet i umro naGolgoti, brdu izvan Jerusalima. Pred smrt rekao je: Oče, oprosti im. Ne znaju šta rade.[1]
Sveštenici u pravoslavnim crkvama iznose crvenu plaštanicu i polažu je ispred oltara. Do subote uveče, vernici su u prilici da plaštanicu celivaju (verski motivisano ljubljenje). Na Veliki petak se ne služe liturgije, a to je dan strogog posta, tokom koga hrišćani ne konzumiraju mast bez obzira na poreklo i svi se poslovi u domaćinstvu obustavljaju.[2]
Uskršnja jaja
Na Veliki petak farbaju se uskršnja jaja, najviše crvenom bojom, koja simbolizuje Isusovu krv. Jaja se od nedelje jedu, poklanjaju i njima se tuca (kuca). U nekim zemljama, običaj je da se umesto farbanih poklanjaju jaja i druge figure od čokolade. Preuzet iz paganskih običaja, u zapadnim kulturama jaja „donosi“ uskršnji zec.[3]
Prvo crveno jaje koje se ofarba naziva se čuvarkuća. Boje koje se koriste mogu biti industrijske, prirodne (lukovina, latice i listovi biljaka), a ukrasi, ako ih uopšte ima, variraju od tečnih boja do šljokica, ukrasnih folija i nalepnica.[1]
Dani Uskrsa
Nakon Velikog petka sledi Velika subota, drugi dan hrišćanske žalosti. Taj dan je Hristos proveo u Hadu, te ga vernici obeležavaju u molitvi i tišini. To je ujedno i poslednji dan nedelje stradanja i smrti. Ponoćnom Vaskršnjom liturgijom završavaju se dani žalosti i počinje praznik uskrsnuća.[4]
Tako počinje nedelja, prvi dan Uskrsa. Pravoslavci u Srbiji se tog dana pozdravljaju rečima Hristos vaskrse, na šta se odgovara Vaistinu vaskrse. To su pozdravi preuzeti iz srpskoslovenskog. Rasprostranjeni su i oni preuzeti iz ruskoslovenskog, a to su pozdrav Hristos voskrese i otpozrav Vaistinu voskrese. Nedelja je dan kojeg je Isus vaskrsao. Slave se i drugi (pashalni ponedeljak) i treći dan Uskrsa (pashalni utorak). Inače, cela ta sedmica naziva se Velikom, odnosno Strasnom nedeljom. Pravoslavci Uskrs proslavljaju Svetom liturgijom, a katolici Svetom misom.[5]
Poreklo naziva
Slovenski
Vaskrs i vaskrsenje su crkvenoslovenski nazivi (srpska redakcija), dok su Uskrs i uskrsnuće narodni oblici.[6] U upotrebi se u Srbiji mogu čuti još i Voskres i voskresenije, kao crkvenoslovenski nazivi iz ruske redakcije.
Sem naziva Uskrs i Vaskr, u ruskom je u upotrebi iz grčkog jezika preuzet naziv Pasha (grč. πάσχα), dok se sama Pasha naziva Pesah. U južnoslovenskim i drugim istočnoslovenskim jezikcima postoji i naziv Veligden (bug. Великден, mk. Велигден, blr. Вялікдзень, ukr. Великдень, stsl. Великъ дьнь), prema starom pravopisuneizjednačeno Velikden, u značenju veliki dan.
Slovenački i zapadnoslovenski jezici koriste naziv Velika noć, odnosno Velikonoćje (svk. Velika noč, polj. Wielkanoc, češ. Velikonoce, svk. Veľkonočé). Svi nazivi sem Pasha i Vaskrs narodnog su porekla.
Germanski
Pojmovi za Uskrs u njemačkom (Ostern) i engleskom (Easter) su vjerovatno istog porekla. Po pitanju etimologije postoji više teorija:
- Po rečniku porekla reči Duden (njem. Duden), reč Ostern potiče iz vremena pre prihvatanja hrišćanstva od strane germanskih naroda a označavala je poljansku (njem. Heiden) prolećnu proslavu, čiji naziv moguće potiče od imena poljanske boginje proleća. Njeno ime je u staroengleskim tekstovima pisano kao Eostrae i srodno je sa nazivima iz drugih jezika: vedski usrā, starogrčki ēōs, litvanski aušra ili latinski aurora ('zora').
- Po predanju iz 8. veka (Beda Veneralibis — de temporum ratione 15) parafraziranom u „Nemačkom rečniku braće Grim“, ova boginja je bila boginja svetlosti i proslava u njenu čast je za povod imala prolećnu ravnodnevnicu. U istom rečniku se napominje, da je ova boginja mogla biti i izmišljena i da je njeno postojanje samo „moguće“.[7]
- Pošto se u srednjem veku uskršnje krštenje obavljalo zorom, u germanskom govornom području se za označavanje Uskrsa ustalila reč slična reči za istok. Tako Honorije Avgustodunezije (Honorius Augustodunensis) u 12. veku naziva Vaskrs (Ostern) po istoku (Osten), strani sveta na kojoj izlazi sunce, simbol vaskrsenja i neprolaznosti. U prilog tome, govori i odnos istih engleskih reči, easter i east.
Datumi
| Datumi kada se slavi Uskrs, 2000—2020. (gregorijanski kalendar) | ||
|---|---|---|
| god. | zapadni hrišćani | istočni hrišćani |
| 2000. | 23. april | 30. april |
| 2001- | 15. april | |
| 2002. | 31. mart | 5. maj |
| 2003. | 20. april | 27. april |
| 2004. | 11. april | |
| 2005. | 27. mart | 1. maj |
| 2006. | 16. april | 23. april |
| 2007. | 8. april | |
| 2008. | 23. mart | 27. april |
| 2009. | 12. april | 19. april |
| 2010. | 4. april | |
| 2011. | 24. april | |
| 2012. | 8. april | 15. april |
| 2013. | 31. mart | 5. maj |
| 2014. | 20. april | |
| 2015. | 5. april | 12. april |
| 2016. | 27. mart | 1. maj |
| 2017. | 16. april | |
| 2018. | 1. april | 8. april |
| 2019. | 21. april | 28. april |
| 2020. | 12. april | 19. april |
| 2021. | 4. april | 2. maj |
| 2022. | 17. april | 24. april |
Gregorijanski
Napomena: datumi su dati po gregorijanskom kalendaru
|
|
|
|
|
|
|
Julijanski
Napomena: datumi su dati po julijanskom (crkvenom) kalendaru
|
|
|
|
|
|
|
Stradanje Isusovo isecag iz filma.
.png)
