Moja prva ljubav i prava ljubav je bila Katarina, sad ću vam ispričati kako je to bilo. Bilo je to pre pet godina… Ja i tata smo išli na more da se lepo provedemo i opustimo, prošli smo mnoge tunele i lepe predele, kad smo bili blizu mora ja sam jedva čekao da se kupam, kad smo stigli uzeli smo sobu a pored naše sobe je bila jedna žena i jedna devojčica de nisu znali de im je soba ja i tata smo im pokazali de smo se i upoznali. Posle tog prvog dana smo počeli da se viđamo ja i Kaća i brzo smo se zavoleli, išli smo svuda bili smo nerazdvojni, jednom kad smo ja i Kaća šetali videli smo srce koje je na dva dela a mogu da ga nose dva čoveka ja i Kaća smo kupili po srce i još smo se zbližili čak smo se i slikali , jedne večeri sam joj napisao pesmu koja je glasila ovako:
,,Moja je dobrota bezgranična poput mora. Moja ljubaj jednako duboka.Što više dajem tebi, to više imam sam, jer oboje smo beskonačni.”
Kad je pročitala jako je bila srečna oči su joj bile plave kao voda plavog mora, obrazi su joj bili rumeni ko lubenica… Tako smo se mi lepo zababljali do tog dana kad smo trebali da se vratimo našim ognjištima, nismo se razdvajali u autobusu onda smo se zagrlili i zaspali kad sam se probudio ona nije bila tu pitao sam tatu de je Kaća? A tata kaže da je ona otišla pre sat vremena tada sam počeo da plačem od tuge, ali sam znao da će ona uvek biti u mom srcu.
Nekada nađete svoju pravu ljubav a onda se sudbina surova umeša i rastavi vas!
.png)
