Malo toga što se zna o noći u kojoj je Titanik tragično potonuo zna se iz teških priča ono malo preživelih putnika sa broda. Ali nedavno otrkiveno pismo francuske sobarice koja je preživela tragediju otkilo je nove detalje.
Veruje se da je Ikard preminula u julu 1964. godine u Francuskoj.
Ovo pismo nedavno se pojavilo na sajtu Redit, a okačio ga je korisnik koji tvrdi da je pismo kupio na aukciji jer je sadržaj želeo da prevede na engleski jezik.
Rouz Ameli Ikard, za koju se veruje da je “poslednja preživela sa Titanika”, je autor ovog pisma dugog čak 10 strana.
Pismo je datirano na 8. avgust 1955. godine.
Prema pismu, Ikard je bila sobarica bogatog američkog putnika Džordža Nelsona Stona, udovca koji je radio kao direktor kompanije Sinsenati Bel Telefon. On je bio udovac i brodom je putovao do Njujorka.
Ikardino pismo napisano je 43 godine nakon potapanja broda i adresirano je na ćerku i još jednog preživelog, koji je nedavno preminuo, piše Hafington post.
Ukoliko je pravo, Ikardino pismo daje informacije o jezivim momentima kada su putnici saznali da će brod potonuti.
- U ovom momentu prisustvovali smo nezaboravnim scenama u kojima se horor mešao sa neverovatnim heroizmom. Žene, još u večernjim haljinama, neke baš tad ustale iz kreveta, jedva obučene, dezorijentisane, trčale su u panici kroz brod. Komandant Smit je vikao: “Žene i deca prvo!” - piše u ovom pismu.
Na 6. strani Ikard je opisala kako je jedan zaljubljeni par odbijao da se rastavi:
- Kraj mene su bili dvoje jako zgodnih i starijih ljudi. Gospodin i gospođa Straus, vlasnici velike radnje Mejsis iz Njujorka. Ona je pomogla svojoj sluškinji da uđe u čamac za spasavanje, ali je sama odbila da uđe u njega. Stavila je ruke oko vrata svog supruga i rekla mu je: “U braku smo 50 godina, nikada nismo ostavili jedno drugo, ja želim da umrem sa tobom”.
Na 8. stani u pismu, Ikard je opisala scenu ukrcavanja na čamac za spasavanje.
- Odjednom bila je tama, potpuna i nepojmljiva, vrisci, grozna vika, a ruže su rasle u sred pukotina na čamcu. Onda je to bilo to… Ponekad, 43 godine nakon tragedije… ja još uvek sanjam to sve… - stoji u ovom pismu.
Veruje se da je Ikard preminula u julu 1964. godine u Francuskoj.
.png)
